zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

Ispočetka

 

 

 

Dođu tako dani

da rado bi sa ove planete,

tad legnem na travu,

buljim u nebo, u te oblake, crne...

onda dođe mjesec,

i napravi dar-mar.

 

Zakasnio godinu koju

misli slažem,

da rado bi ponovo se rodio,

čekao pored porodilišta da ti dođeš,

pa sve za tobom,

da mi čeku opet ne prođeš.