zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

Pogledaj

 

 

Razderem ponekad život

da bi mogao disati,

ponovo palac sisati,

i gomilu smeća u vatri moga krika palim.

 

Od jutra do jutra u meni postojiš,

kao pjesnik tvoj u pjesnika bista, tih,

kad vrisneš, ja se onda tiho

pretvorim u stih.

 

Sve moje nježnosti i gluposti,

još uvijek na tvom ramenu spavaju,

desnom...

 

pogledaj, srest ćeš i par očiju.