zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

Dan

 

 

U red su stali bogovi i kraljevi,

                      da vide moga anđela dok spava.                     

Rastjerao sam ološ i legao pored tebe.

Oni ne znaju kad se dan u noć pretapa,

dan oči otvara.

 

Jutrom oči kad se pogledaju,

grla mmm izuste,

tijela se nevino približe jedno drugom,

a sunce oblije toplina,

 

 

pa onda eksplozija.

Ruke se šire, usne dodiruju,

noge umotaju,

deka na pod pada...

 

rađa se novi dan.