zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

 

Drvo

 

 

Drvo voliš, široko i visoko,

staneš pa mu se diviš.

Da smo kojim slučajem drvo,

ja i ti bi bili jedno uz drugo,

zajedno rasli, sa vjetrom pričali,

mjesec svaku noć zezali.

 

Da su i svi drugi drvo,

ne bi se sjekli, vrijeđali,

tek možda jedno drugom sunce zaklinjali, gurali,

ma šta pričam,

i kao drvo bi zasrali.

 

Najbolje dušo da se sklonimo na ostrvo pusto,

povest ćemo par pčela,

i medu, da pod našim krošnjama drijema.