zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

 

 

Ciao

 

 

Ubio sam komarca,

il je bio star, il na živcima obolio, pa spor.

Sad mi ga žao,

možda bi je on probudio.

 

Možda bi i mene oživio,

zahvalno bi na koljenima korak pružio,

jer bez pada samo ideš,

a kad ideš, tad samo bajke pišeš.

 

Kad se nešto želi, onda prvo treba da se svari, to...

Flašu sam ispraznio, na papiru oči ostavio, zaspao.

Njoj bi jutrom žao,

pa na cedulji samo – odlazim ciao.