zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

 

 

 

 

Derventa

 

 

Izrazito miran

i prilično oslobođen od stida,

kao šapat koji ne možeš čuti,

leži grad,

sluti i šuti.

 

Da pređe okvire

dopuštenih težnji,

veliko je komešanje zavladalo grmljem,

da ugasi žed i

čudovišne strasti

stigla je tama,

i podigla glas za jednu oktavu,

 

grad je zaboravio

da brani svoju branu.

Sad leži gol,

a ona plete vijenac za njegovu glavu.

 

Vatra obasjava boju moga jauka

i breze brkatih vezira,

ljepotu svih ukrinskih vila,

sad leži gol,

a tama

 

umire od stida.