Derventa

Izrazito miran

i prilično oslobođen od stida,

kao šapat koji ne možeš čuti,

leži grad,

sluti i šuti.

Da pređe okvire

dopuštenih težnji,

veliko je komešanje zavladalo grmljem,

da ugasi žed i

čudovišne strasti

stigla je tama,

i podigla glas za jednu oktavu,

grad je zaboravio

da brani svoju branu.

Sad leži gol,

a ona plete vijenac za njegovu glavu.

Vatra obasjava boju moga jauka

i breze brkatih vezira,

ljepotu svih ukrinskih vila,

sad leži gol,

a tama

umire od stida.