Istina

Prolazio sam cestom,

u mislima si mi bila ti,

priđe mi jedan što koricu kruha moli,

odmahnuh rukom,

zar sam ja od drugih bolji.

Prolazio sam cestom,

bezbrižno, s rukom u džepu,

prsti se igraju sa sitnišem u njemu,

mislio sam na ljubav,

a ne vidjeh drugu stranu njenu.

Jedan čovjek prošao je pored mene,

propustih šansu

ljubav prema bližnjem dati,

sutra ću se pitati zašto si bože tako okrutan,

a odgovor glupan neću znati.