zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

 

 

Neka sudi

 

 

Leđa

još jednom nisu izdržala

teret mojih misli,

nit vrela voda sapra

Madam

isturenih grudi,

 

ni pravo svakoga

da bude neko drugi,

nit u Hessea Stepskog vuka,

u njega svi još zubi.

 

Toliko je bila tužna ta scena druga,

da pjesmi ka ukras služi,

pa gutam Ibuhexal, noću teturam,

a čovjek u nje,

 

neka sudi.