Leđa
još jednom nisu izdržala
teret mojih misli,
nit vrela voda sapra
Madam
isturenih grudi,
ni pravo svakoga
da bude neko drugi,
nit u Hessea Stepskog vuka,
u njega svi još zubi.
Toliko je bila tužna ta scena druga,
da pjesmi ka ukras služi,
pa gutam Ibuhexal, noću teturam,
a čovjek u nje,
neka sudi.
Druckversion 
Diese Seite weiterempfehlen 