zeljko dakovic - poezija
zeljko dakovic - poezija

 

 

 

 

 

Pan Petar

 

 

Tu sam ponovo gdje glava boli,

kičmu hoće da mi slome,

al ne mogu da mi uzmu snove.

Ja sanjam jednu klupu pored najdraže mi vode,

tebe kako stidno me u oči gledaš,

i da te poljubim, ne daš.

 

Pa ti pričam priče,

da bi rado bio kap kiše,

ona što niz lice ti klizi,

na usni gornjoj ti zastane,

da je donjom dočekaš

i očima od slasti zasijaš.

 

Da bi rado bio prvi,

ali ne iz ljudskih niskih strasti,

više radi mene,

da ne lutam i nisam mutav,

tek možda zelen,

u očima plavim Pan Petar.