Tu sam ponovo gdje glava boli,
kičmu hoće da mi slome,
al ne mogu da mi uzmu snove.
Ja sanjam jednu klupu pored najdraže mi vode,
tebe kako stidno me u oči gledaš,
i da te poljubim, ne daš.
Pa ti pričam priče,
da bi rado bio kap kiše,
ona što niz lice ti klizi,
na usni gornjoj ti zastane,
da je donjom dočekaš
i očima od slasti zasijaš.
Da bi rado bio prvi,
ali ne iz ljudskih niskih strasti,
više radi mene,
da ne lutam i nisam mutav,
tek možda zelen,
u očima plavim Pan Petar.
Druckversion 